Znate da je uvek tu.
Upravo juče, ušla sam u stan, i kroz glavu mi je prošlo ”Sad ću da pozovem mamu, samo da joj kažem” ( jer to baš sa njom moram da podelim).

Samo sam se nasmešila, i bi mi toplo oko srca. Znala sam da je tu. Da je već znala šta sam htela da joj ispričam.
Ja sam sada majka i samo me ona može razumeti i posavetovati baš u ovom trenutku. I jeste.

Bila sam srećna jer ti trenutci da se zaboravim su retki i kada se dese, ona je i fizički tu, pored mene.

nadja-majka

Nije mi namera da patetišem.
​Ne bih ovo ni pisala, da nisam na fb videla da je dan borbe protiv kancera, ili dan oni koji su ga imali borili se i izgubili….Možda mi se baš zato i javila, na taj dan.

Mama i nas četiri.

 

Author

Write A Comment