Archive

June 2016

Browsing

Znate da je uvek tu.
Upravo juče, ušla sam u stan, i kroz glavu mi je prošlo ”Sad ću da pozovem mamu, samo da joj kažem” ( jer to baš sa njom moram da podelim).

Samo sam se nasmešila, i bi mi toplo oko srca. Znala sam da je tu. Da je već znala šta sam htela da joj ispričam.
Ja sam sada majka i samo me ona može razumeti i posavetovati baš u ovom trenutku. I jeste.

Bila sam srećna jer ti trenutci da se zaboravim su retki i kada se dese, ona je i fizički tu, pored mene.

nadja-majka

Nije mi namera da patetišem.
​Ne bih ovo ni pisala, da nisam na fb videla da je dan borbe protiv kancera, ili dan oni koji su ga imali borili se i izgubili….Možda mi se baš zato i javila, na taj dan.

Mama i nas četiri.

 

Naša učiteljica. Kažem naša jer je i naše roditelje osvojila svojom toplinom. Od nje smo videli da ona narodna,  “Lepa reč i gvozdena vrata otvara”, zaista vredi.
Posebna u svemu, a iznad svega po blagosti kojom je decu naučila poslušnosti, odgovornosti, marljivošću, razgovoru, drugarstvu, negujući njihovu jedinstvenost i gradeći duh razreda.

To je ućiteljica Mira.
Kako joj to sve polazi za rukom ne znam.

Deca su je zavolela, i htela su da joj u znak zahvalnosti poklone nešto trajno.
Ideja je bila da joj poklone šumu, tj. da koliko đaka toliko i sadnica bude. Kako sada nije vreme za sađenje, ućiteljica je dobila jedan prelepi  crvenoliki jasen posvećeno njoj da je svaka grana i  list na njoj  seća na Janu, Anu, Miu, Jelenu, Mihajla, Iliju,….